Preletači – dobrovoljci ili…?

0

Posle jučerašnjeg „preleta“ Boška Ničića i zvaničnog pristupanja „Pokreta za krajinu“ vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci, teza da su izbori samo farsa postaje još ispravnija.

Ničić je pristupio najjačoj političkoj partiji, dok je njegov pomoćnik Milan Stanković postao poverenik Srpske napredne stranke u gradu na Timoku.

Iako je pojedinačnih “preleta“ bilo uvek, prelazak pojedinaca, čitavih pokreta i grupa građana u Srpsku naprednu stranku poslednjih godina, postao je gotovo fenomen u Srbiji. Slučaj Zaječara je možda poslednji ali ne i jedini.

Slična situacija dogodila se još 2015. godine u Obrenovcu kada je kadar URS-a, Miroslav Čučković prešao u SNS. Tom prilikom Nebojša Stefanović je istakao: „Čučković nije tražio ništa. U našu stranku je došao bez posebnih želja i kako bi pomogao“.

Vidoje Petrović, šef lokalnog pokreta u Loznici, 2015. godine prelazi u SNS. Razlog prelaska u najjaču partiju obrazložio je sledećim rečima: „ To je dobra odluka za Loznicu i dobra stvar za građane, jer mislimo da možemo snažnije da delujemo i jer verujemo u politiku predsednika Vučića“.

Milan Đokić, knjaževački funkcioner URS-a i predsednik lokalnog pokreta Knjaz, 2016. godine prelazi u SNS. On je posle lokalnih izbora svoj pokret „Knjaz“ utopio u Srpsku naprednu stranku i tom prilikom rekao: “ U narednom periodu očekujemo, da ujedinjeni, grad uvedemo u red razvijenih opština…A razlog za to je politička stabilnost i objedinjavanje korisnih i dobrih ideja”.

Vladan Vasić, funkcioner URS-a, sada lider Koalicije za Pirot, podržao je Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima, i u Pirotu odlično sarađuju. Na predizbornom skupu Vučića, Vasić je rekao: „Naš cilj je da uz podršku Vlade Srbije, Pirot nastavi da raste i bude pravi evropski grad. „.

Ovakvih slučajeva na srpskoj političkoj sceni ima još mnogo. Predstavnici organizacije CRTA istražili su i utvrdili da je u skoro trećini gradova ili opština u Srbiji zabeleženo više od 100 slučajeva stranačkog preletanja nakon poslednjih lokalnih izbora. Najviše slučajeva da su lokalni odbornici prešli iz jedne u drugu stranku zabeleženo je u Kragujevcu 11, zatim sledi Merošina sa 10, dok je po 6 odbornika stranački dres promenilo u Apatinu i Žablju.

Iako gotovo sva istraživanja govore o tome da promena političke partije uz zadržavanje odborničkog mandata najčešće predstavlja najobičniju trgovinu, postavlja se pitanje: Da li su baš svi “preletači” ili bar oni na odgovornim funkcijama na lokalu, a koji direktno moraju da sarađuju sa republičkim vlastima i od kojih na izvesan način zavise, dobrovoljno “preleteli” u Srpsku naprednu stranku i šta bi se dogodilo da nisu? Odnosno, da li su takvi potezi možda direktno ili indirektno iznuđeni s obzirom na to da su sve poluge vlasti u Srbiji skoncentrisane u rukama samo jedne, najjače partije?

Na ova pitanja odgovora nema, jer sudeći prema izjavama onih koji su se pridružili naprednjacima sve je “dobrovoljno” i “za rad boljitka građana”. A da li se u tim sredinama gde je do masovnih preletanja došlo i bolje živi… pokazaće vreme. Možda ćemo tada i dobiti odgovor na pitanje, da li su preletanja možda iznuđena kako bi vladajuća partija sebe predstavila biračima u svetlu jedine prave, demokratske, prosperitetne, najbolje pa je normalno i to da svi žele da joj se pridruže.

Koliko god želeli da verujemo da naprednjaci u svoj zagrljaj primaju zaista one koji su im ideoloski slični i koji njihovu politiku prepoznaju kao najbolju za građane Srbije, realnost nas na neki način demantuje. Jer ako nisi “politički opredeljen, prilagođen ili saradljiv” proći ćeš kao direktor Ljuba.

Slučaj smene Miroljuba Mosurovića Ljube, direktora osnovne škole „Svetozar Miletić“ u Zemunu je možda najbolji primer. Naime, školska godina u ovoj školi nije počela, jer su učenici i roditelji protestovali zato što je ministar prosvete smenio dugogodišnjeg direktora. Gotovo nesvakidašnja scena se odigrala u ovoj školi 1. septembra u kojoj su đaci umesto u školskim klupama dan proveli u školskom dvorištu sa roditeljima – na protestu uzvikujući: „Ne damo Ljubu“!

I dok roditelji i đaci ne “daju direktora” jer je kako tvrde “odličan čovek i pedagog” , “zna ime svakog deteta i zove ga lepi moj”, “u školi nema vršnjačkog nasilja”, “prvi uzme lopatu zimi kada padne sneg i sam čisti dvorište” itd, sa druge strane ministar prosvete direktoru “na teret” stavlja da je: “zaposlio kadar sa neadekvatnom stručnom spremom, da u razredima ima više đaka nego što propisi nalažu kao i da škola nema plan stručnog usavršavanja zaposlenih”.

I dok roditelji tvrde da je benefita od Ljube mnogo više od ministrovih “mana”, direktor Mosurović na pitanje: “Da li je zaista politika umešala prste? odgovara:

“Sve miriše na to”

Upitan da li je ikada bio član neke političke stranke ili politički angažovan, direktor Mosurović odgovara kategorično:

“Nikada. Nikad bio i nikad neću!“

Pametnom, dosta.

Podeli sa prijateljima

Leave A Reply

two × 1 =